Јован Јовановић Змај

БИОГРАФИЈА

Jovan Jovanovic ZmajЈован Јовановић Змај се родио 24. новембра 1833. у Новом Саду, у једној од угледних грађанских породица. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију  у Новом Саду, Халашу и Пожуну.  Уписао је студије права у Пешти, Прагу и Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који му је био највећи песнички узор. Такође, у Бечу се упознао и са Светозарем Милетићем и Ђуром Јакшићем.

После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом женом Ружом Личанин. Ова љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише збирку песама Ђулићи (од турске речи -{Гüл}-, што значи ружа).

Ипак, служба у магистрату му није одговарала, па је напустио посао и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и сатирични лист Комарац. Године 1838. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је -3. мај)- по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена.

Године 1870. Змај је завршио студије медицине па се вратио у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу.

КЊИЖЕВНИ РАД

Јован Јовановић Змај спада у ред најплоднијих песника српског романтизма. Писао је,покретао и уређивао многе књижевне часописе, учествовао у свим видовима јавног живота. Завршио је медицину и до краја живота радио два посла: био лекар и  песник. Писао је лако и био веома цењен и вољен као песник, али био је  и оспораван. Ипак, оставио је поезију која има трајне и неоспорне вредности: Ђулиће и Ђулиће увеоке, као и песме за децу.

НевенЦиклус песама Ђулићи опевају дане породичне среће и лепоте, љубави и радости живота, али срећа је краткотрајна. Настали су дани бола и туге, болести и умирања. Тако су настајали Ђулићи увеоци, песме патње и трпљења, али и очајних уздаха. Изгубио је жену и петоро деце. Остала му је само поезија. Њој је посветио живот. Непрекидно је писао. Огледао се у свим лирским врстама: родољубиве песме, мисаоне, политичке и сатиричне, шаљиве песме и песме за децу. Змај је био врстан преводилац са мађарског, руског, немачког, француског… Према мишљењу многих зналаца ове области, Змајеви преводи су били изврсни, равни оригиналу, често га превазилазећи по уметничким вредностима. Змај је покретао и уређивао многе књижевне часописе: Јавор, Змај (по њему је и добио надимак), Невен, часопис за децу…

Родољубива поезија представља одговор на стварне проблеме и савремена питања, на актуелне теме слободе, правде, просвете, књиге, српства. Политичке и сатиричне песме писане су духовито и смирено, пристојно и одмерено. Нема код њега увреде, цинизма и злобе.

Песме за децу имају најтрајнију вредност. Песме су имале васпитну улогу. Предмет певања је комплетан свет детињства.